Prinčevi postoje samo u bajci

Tekli su dani i tekle noći,
koga su sanjale te plave oči,
koga su želele svakoga jutra,
za čije su one živele sutra?

I te plave, raspletene kose
zašto su puštale vetru da nose
uspomene i snove snane,
negde daleko u daljine znane?

Šta li su tražile u svakom neznancu,
zašto su srce držale na lancu?
Kome su pružale te ruke bele,
kome to neznanom, kad ih mnogi žele?

Te plave oči su svoje noći trošile na princa iz bajke
lepog, dostojnog svakog jutra
puštale su snovima da ih nose
i nisu mislile na ono sutra.

Čekale su princa na konju belom
veselog, lepog i nekog ko će biti drugačiji
i neće povrediti te oči plave
i nekog kome će pričati tajne.

Al sudbina prezre i te snove
on izda oči plave boje,
otvori rane na srcu žive
i kazni oči, a nisu krive.

Od toga trena sve se sruši
nastade haos u srcu i duši
i tad shvatiše šta srce kriči:
Prinčevi postoje samo u priči!

2 komentara

Komentariši