justbelive91

Dobrodošli na moj blog

08.09.2016.

Kaže horoskop - u istom smo znaku...

Sve nam je bilo naklonjeno... i zvezde... i horoskop... ma čini mi se svaki deo svemira... Samo ti nisi bio... Pardon, bio si, al nekoj drugoj.

29.08.2016.

Toliko zvezda padalica sam potrošila na tebe... ne pada mi na pamet više...

Zvezde i dalje padaju, samo mene nema sa mojim željama... izbegavam gledanje u nebo... nekako mi nisu bile naklonjene.

23.08.2016.

Prinčevi postoje samo u bajci

Tekli su dani i tekle noći, koga su sanjale te plave oči, koga su želele svakoga jutra, za čije su one živele sutra? I te plave, raspletene kose zašto su puštale vetru da nose uspomene i snove snane, negde daleko u daljine znane? Šta li su tražile u svakom neznancu, zašto su srce držale na lancu? Kome su pružale te ruke bele, kome to neznanom, kad ih mnogi žele? Te plave oči su svoje noći trošile na princa iz bajke lepog, dostojnog svakog jutra puštale su snovima da ih nose i nisu mislile na ono sutra. Čekale su princa na konju belom veselog, lepog i nekog ko će biti drugačiji i neće povrediti te oči plave i nekog kome će pričati tajne. Al sudbina prezre i te snove on izda oči plave boje, otvori rane na srcu žive i kazni oči, a nisu krive. Od toga trena sve se sruši nastade haos u srcu i duši i tad shvatiše šta srce kriči: Prinčevi postoje samo u priči!

17.08.2016.

...

Moj dečače, tužnih očiju, koštaše me ljubav s tobom.

15.08.2016.

Odričem se snova... ništa mi dobro doneli nisu

Snovi su precenjena stvar… Onda kad pomisliš da se ostvaruju krene ti sve nizbrdo. Razbije se kristalna kugla tvojih snova, pa svi odlete negde daleko, nekom drugom. Setiš se Đoletovih reči, pa kažeš sebi: „Dobri su to snovi, šteta bi bilo da se ne ostvare“, pa ti onda bude lakše. Ali koga zavaravaš?! Najviše boli kad vidiš da se tvoji snovi ostvaruju nekom drugom, da taj neko živi život koji si ti hteo.

15.08.2016.

Tako to biva s onima koji daju srce olako...

Uvek sam bila tu kada je trebalo saslušati, razumeti, savetovati. Uvek na raspolaganju 24 časa, sedam dana u sedmici. I smejala se i plakala sa svima, slušala i ono što se ne treba slušati. Razumela ono što niko drugi nije. Trpela i ono što nisam morala. Sigurno se pitaš “Zašto?!”… Odgovor je jednostavan – to se očekivalo od mene. Biti tu u pravo vreme, na pravom mestu. Predstavljati rame za plakanje, oslonac za dalje i ruku za spas. A onda kada sam tražila malo tišine i mira – oni nisu razumeli! Ma nisu se ni potrudili, što je najgore. Ja sam tad bila kriva, dozvolila sam svojim problemima da me slome, ja sam postala hladnokrvna, daleka, nepristupačna, ja sam njih razočarala, izneverila, blablablablabla… Istina je – ja sam se borila sa svojom tugom na svoj način, a vi svi ste pobegli, jer niste shvatili, a niste shvatili jer niste marili. To je sad dodatno zaledilo moje emocije, pa ova januarska zima je ništa naspram ove u meni. Pustoš, krš i lom, ni grama emocija, ni empatije. Ni briga me nije, a to boli mene više nego vas, dragi, stari „drugari“.

12.08.2016.

Izgubio si kraljicu, moj beli kralju... Sad nek ti je sa srećom dok ljubiš pijune

Zapelo je onda kada si trebao povući svoj potez... Ti si samo nestao, a ja ostala u mestu. Čekajući. Negde na sredini šahovskog polja… Izgleda da kraljica nije sačuvala svog kralja... ili ipak to nije bio kralj...

12.08.2016.

Vreme posle te

Putujući kući, na tren, zatvorih oči pred naletom umora, obrisi tvog lika mi prođoše mislima i tad shvatih - nisi me prošao. Tumarajući kući starim utabanim putevima, dok iznad mene vedro nebo broji zvezdice, dođe trenutak slabosti... plakala bih, vrištala, ali ni za to nemam snage. Ti si daleko, daleko od mene i kilometrima i mislima, al čini mi se ne boli me to, nego činjenica da sam u tebi videla sve: svog gospodina savršenog, pa sad nijedan nije poput tebe. Nekako si samo ti bio pravi, idealan i dostojan... Sad se pitam da li su to činjenice ili samo moja iluzija? Ćutim ti ime, samo jednoj osobi ga progovaram, ali ni ona ne sluti koliko boliš. To znam samo ja. Možda nekad, negde ponovo, a ja se bojim da će biti nikad i nigde. Bićeš ti dobar muž i dobar otac, najverovatnije, drugoj ženi i vašoj deci. Nekoj drugoj koja će znati da se bori za tebe, koja će znati da se da i da te sačuva. A ja? Ja ću, moj dragi stranče, lutati svetom, kupeći slavu i pohvale. Kačiti diplome na zidove i živeti neki život drugi, bolji... Znaš, pisaću, večno ću pisati, možda ponajviše o tebi, al krišom, ni ti to nećeš znati, možda čak nećeš ni slutiti. Ali, ne brini, videću te ja u svakoj čaši, ispod svakog neba i u svim zvezdama. Znaće te i moji gradovi i ulice kojim prolazim i svaki jesenji vetar će šaputati tvoje ime. A godine će prolaziti, pa će zub vremena nagristi i mene i tebe i svako sećanje, jedino će ostati reči pisane tebi da podsete koliko je bolelo i koliko će još da boli.


justbelive91
<< 09/2016 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
252627282930

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
3136

Powered by Blogger.ba